Kako sam postao YU7YG

 

Mnogi dogadjaji koji su ovde izneseni, nisu samo puka secanja. Uspomene vremenom blede i nestaju, ali vodeci svoje dnevnike rada, stekao sam naviku da na njihovim marginama, belezim sva znacajnija zbivanja. Da to nisam radio, mnogo bi toga prekrio veo zaborava.

Prve korake u carobni svet radioamaterstva napravio sam kao petnajstogodisnjak, daleke 1952. To leto sam provodio kod striceva u Skoplju. Jedan od njih se bavio popravkama radioaparata. Imao ih nekoliko, kao i gomilu kojekavih delova. Delove je cuvao u jednom velikom sanduku sa pregradama. U jednom pregradku su bili slozeni razni radioamaterski casopis iz Jugoslavije pre 1941. Neki od njih, koliko se secam, su bili formata A5. Pelistavajuci ih preskako sam komplikovane sema i njihove opise, sve dok nisam naisao na jedan clanak o detektoru. Sema mi je bila jednostavna. U clanku u detalje je opisan njegov rad i sto je za mene bilo najvaznije detaljno je opisano kako da se on napravi. Ucinilo mi se da bih to mogao da uradim. Kasnije sam spoznao da je velika vecina radioamatera krenula bas tim putem.

Stric mi je pripremio sav materijal (slusalice, promenljivi kondenzator, tanku CuL zicu, kuciste sa kristalom galenita). Petljao sam nekoliko dana sa kalemom, morao sam da podignem i dugu antenu. Na kraju, bio sam presretan kada sam u slusalicama, konacno cuo signal Radio Skoplja "A bre Make-donce". Ovi tonovi mi jos uvek zvone u usima.

Vrativsi se kuci (u Kikindu), odmah sam podigao antenu (ca 45m, visoku preko 15). Susedni Radio Temisvar se cuo jako i po citavoj "skali". Nov izazov je bio napraviti bolji, selektivniji detektor. U casopisima koje sam poneo iz Skoplja, pronasao sam semu "DX Detektora", sa dva oscilatorna kola i prilagodjenjem antene. Sada se iz slusalica vec moglo cuti nekoliko stanica.

Ovo je definitivno odlucilo o mojoj amaterskoj ali i profesionalnoj buducnosti.

U gimnaziji sam od jednog drugara cuo da u Kikindi postoji Radio Klub i da je on clan tog kluba. Dogovorili smo da se tamo nadjemo iste veceri i odmah sam se uclanio. Bilo je to malo razocaranje jer mi se ambijent nije dopao. 1954, Zivko, YU1EC (sada YT7EC), predlozio je nama trojici, Janiki, Bokalu (sada YU1SJ) i meni, da krenemo sa tecajem za operatora pripravnika. Za osnivanje PPS-a je tada trebalo 3 operatora. Nisam imao pojma o PPS-u i sta se tamo sve zbiva. Mada se Zivko trudio da nam docara dozivljaje, u pocetku nisam mogao da stvorim pravu sliku o svemu tome. Kasnije, malo iz njegovih prica o vezama koje je povremeno odrzavao u Zrenjaninu, a najvise posle filma KAD BI SVI MOMCI SVETA, poceo sam da naslucujem za sta se mi to pripremamo. Te smo godine sva trojica, u Zrenjaninu polozili ispit.

Zbog svega ovog sam bio malo i zapostavio ucenje. Zato sam sada morao malo vise da zapnem sa ucenjem, blizila se matura a amaterstvo sam malo ostavim po strani.

U Septembru 1955. , nazalost, ostala smo samo nas dva operatora : Zivko i ja. Jani je digao ruke od amaterstva a Bokal je bio primudjen da napusti Gimnziju u Kikindi i predje u Zrenjanin.

Zivko i ja smo se dogovorili da napravimo novu antenu, WINDOM (sta bi drugo, tada nije bilo ni TWEEN LEAD-a a za COAX-u smo samo citali). Napravili smo onu, FUL SIZE, duzine 40m. Bila je postavljena veoma visoko (30-tak m). Za nas PPS smo dobili novi prijemnik, RIZ-ov TUSKANAC. Jedan nas drugar mu je nespretno "napravio BFO", tako sto je povecao spregu u MF-u, toliko, da je prijemnik poceo da na stanicama "zvizdi". Time je Rx postao jako gluv, malo se sta moglo cuti, sem onih jacih stanica u okruzenju. Skala na KT je ostala nepromenjena. Od raspolozivih 25-30cm, samo je par milimetara otpadalo na amaterske opsege. Svaki put kada bi cuo da mi neko odgovara na poziv, bio bih presretan.

Nezadovoljan TUSKANCEM, pokusavao sam da sam napravim neki prijemnik, bar za 80 i 40m. Iz casopisa dobivenih od struca, odabrao sam audion sa LV1 i detaljnim podacima za kalemove. Kalemove sam motao na telu nacinjenom od tvrdjeg papira korica svesaka i lepio ih pecatnim voskom u "sokle" pregorelih baterijskih cevi RE-074. Opsege sam menjao promenom kalemova podnozju za tu cev. Bilo je mnogo lutanja dok nisam usaglasio namotaje za 40 i 80m, da bi se pokrili opsezi sa istim promenljivim kondenzatorima (za biranje stanica i reakciju). Na srecu, brzo sam nasao tako zeljene CW signale. Sada su se cule i "daleke" G, SM, UA9, OH. Jednom cak W2NUS .... Medjutim, ovaj prijemnik je imao jednu veliku manu. Tacno svodjenje frkvencije Tx-a na frekvenciju Rx-a bilo je nemoguce. Signala iz Tx-a totalno je gusio Rx, jer su oba uredjaja bili montirani na otvorenim sasijama. Dalje nisam vise radio na njemu, matura pa zatim upis na Elektrotehnicki Fakultet bile su prece obaveze.

Ubrzo a na moju veliku zalost i Zivko odlazi iz Kikinde, bio sam ostao sam u PPS-su, sve do mog odlaska na studije.

PPS mi je od kuce bio udaljen oko 2 km. Sve do mog odlaska, redovno sam spartao duz grada, ne bi li uradio koju vezu. Bilo je dana kada se nije cula ni jedna jedina stanica!

Kao brucos, nisam se odmah prikljucio nekom od klubova. Ali kada je na Fakultetu sve stalo na svoje mesto i krenulo normalnim tokom, uclanio sam se u RK "Rade Koncar", YU2BQR, koji je bio najblizi mojoj iznajmljenoj sobici. Bio sam fasciniran tehnikom koju sam tamo zatekao :

Predajnik : ECO (P10) - BF (6L6) - DR (P35) - PA (2 x LS50)
Prijemnik : BC348

VN ispravljac bio je izveden sa diodama punjenih zivom. Kod tastovanja, impresirao me je vizuelni i zvucni efekt, nastalog od naprezanja VN trafoa i svetla ispravljacica. U klubu je bilo dosta operatora, za rad na stanici smo morali da cekamo na red. Ubrzo sam skupio QSL-ke, uslov za klasu i licni znak YU2YG.

Negde sredinom 1959. Zlatko, YU2CE, je klubu obezbedio prijemnik - san tadanjeg radioamaterstva : COLLINS 75A1. Od tada nisam izbijao iz PPS-a.

22.03.1960, uz pomoc Zlatka, nekako sam uspeo da sastavim moj prvi home stanicu. Tx: EF80 - oscilator, EL84 - multiplier/driver, 807 u PA. Imao je veoma "uzan" signal, zahvaljujuci kvalitetnim delovima (kalitna tela za kalemove, silvermica kondenzatori ...). Prijemnik je bio BC348, dobio sam ga na poslugu od YU2CE. Moram da kazem da je Zlatko bio divan drugar, pomagao je kad god je mogao, mnogima, i ne samo meni. Gazdarica stana u kom sam stanovao, dozvolila mi je da podignem VS1AA ("sloper", prema NW). Po prvi put sam tako proradio od "kuce".

Negde u Septembru 1960. stize mi, tada popularni VFO GELOSO. Sada sam sa solo GELOSO QRV na svim KT opsezima. Sa 6L6 na izlazu i 400V na anodi, input je bio ca 15W. Jedva sam sada uspevao da izbalansiram rad na stanici i obaveze na fakultetu.

Koristio sam svaku priliku da se, bar na kratko, vratim kuci, u Kikindu. To i nije bio neki problem, imao sam besplatnu rezijsku kartu. Pri povratku za Zagreb, kroz Beograd, nisam propustao da obidjem vojni otpad. Jednom prilikom naidjem tamo na KT prijemnik, sa svim cevima !. Bio je to neki britanski, koriscen u avijaciji. Nisam mogao da odolim, odmah sam kupio dva! Od novca kojeg sam od roditelja dobio za zivot, ostalo je tek toliko da platim sobu. Od ova dva prijemnika sastavio sam jedan. Kada sam ga prikljucio, prvo sto sam na njemu cuo bio je razgovor pilota sa kontrolom leta lokalnog Aerokluba (AM). Niko nije bio sretniji od od mene.

Tada sam vec radio na ETF, prvo kao demonstrator na katedri za Osnove Elektrotehnike (profesor Loncara, honorar kojeg za to sam dobijao, izbavio me je posle one kupovine prijemnika), a zatim, kao laborant na katedri za Merenja (prof. Bego). Imao sam tada pristup instrumentima ne samo nase katedre. To mi je mnogo olaksalo, da novi prijemnik svedem na amaterske opsege, ugradim BFO sa diodnim balansnim demodulatorom i CW filtar u NF-u. Bio je to sada solidan super za KT sa 8 cevi. Ove i kasnije gradnje su se nekako poklopile sa predmetima koje sam slusao i polagao. Ta koincidencija je bila jako korisna, pretakao sam teoriju u praksu. Sve je to ucinilo da odslusano gradivo ostane duboko u meni.

Karlo, YU2IT je radio u fabrici Rade Koncar, inace veoma pedantan i vrstan strucnjak za radiotehniku ali i za mehaniku. Alati za brizganje bakelitnih tela sklopnika serije CN su njegovo delo. Karlo mi je napravio 3 komada RACK sasije za moj novi predajnik. Na jednoj sasiji sam ugradio VFO GELOSO i PA sa 807, na drugoj ispravljac a na trecoj, anodni i G2 modulator, sa 2 komamda EL34. Svi delovi sasija, sem prednjih ploca, bili su od gvozdenog, dekapiranog lima. Vece rupe na sasijama sam rezao modelarskom testericom! Transformatore sam montirao na sasiju tako da jezgro lezi na njoj a deo namotaja je virio ispod sasije. Takva montaza izgledom deluje i lepo i profesionalno, ali zato su otvori na sasiji bili grozno veliki. Dok sam ih rezao utrosio sam gomilu modelarskih pilica i po prstima dobio krvave zuljeve. Modulacioni trafo je bio najveci kao i otvor za njega. Zauzeo je skoro polovinu sasije!. YU2CE mi je omogucio pristup biblioteci republickog SUP-a, gde sam u jednom italijanskom casopisu naisao na clanak koji je u detalje opisao nacin proracuna modulaciono trafoa. Sam sam ga namotao, uostalom od uvek sam motam sve moje trafoe. Tome me je naucio Karlo, YU2IT, postao sam dosta spretan u tome, jer sam namotao na stotinu njih, potrebnih dvema laboratorijama na nasem fakultetu. Prva veza na AM a sa novim Tx-om, je bila je sa jednom G stanicom. Raport o modulaciji, na moje veliko zadovoljstvo, bio je "FB modulation, like BBC". U to vreme sam napravio i moj prvi elektronski taster. Bio je to blocking oscilator sa ECC82. Od tog doba nikada se vise nisam vratio "pesaku".

24.10.1961. za Konstrukcioni Program na Fakultetu predajem rad: Prijemnik za HAM KT opsege, sa 14 cevi (ispravljacica nije uracunata HI)), sa dva mesanja i Q multiplierom u niskoj MF. Q multiplier je drasticno povecao seletivnost ali i povecao osetljivost prijemnika. Mislim da je mnogo selektivniji od svih mehanickih ili kristalnih filtera za CW, ali je zahtevan kod izrade i podesavanja. Slabasane signale, koji bi se u guzvi jedva culi, aktiviranjem Q multipliera i pazljivim podesavanjem, izdvojio bi se trazeni signal a u zvucniku prijemnika bi se cuo jak i rezak ton, kao u zujalice. "Poklopio" bi sve ostale signale oko sebe. Ovaj prijemnik mi je okrenuo novu stranicu u mom radu na KT.

Sa ovim uredjajima sam radio sve do kraja 1962. Kao poklon za diplomu dobio sam novi Rx. Moja baka me je stavila pred dilemu (bar je ona tako mislila). Mogao sam da biram izmedju motora NSU Maxi i KT Rx-a. Naravno da sam izabrao prijemnik RX60, kog je DARC tek lansirao. Kasnije mi je bilo zao sto nisam pre toga saznao za DRAKE 2B.

Sl. 2. Moje prvo UKT takmicenje ali i prvo itakmicenje Akademskog RK Zgb.

(YU2YG, prvi sa leva, zadnji u gornjem redu je Tuke iz Novog Sada, Prolece 1961 Zadnji u donjem redu: Mira i Milan YU2RN.)

 

Sl. 3. Stanica osvezena panelom anodnog modulator i novim prijemnikom RX60. Na Rx-u, do modulatora je elektronac sa ECC 82. (Stanica u Kikindi 1962).

1963. sam u armiji. 1964. sam se konacno vratio (kako je lepo opet biti kod kuce!) i poceo da radim. Te godine sam se i ozenio, dobio stan i poceo da se kucim. Pored angazovanja u firmi ali i oko zarada van nje, uvek sam nalazio vremena za rad na stanici i oko nje. 1966. sam napravio svoj prvi SSB predajnik. SSB generator je bio na 9 MHz sa filterom XF9B i VFO na 5 MHz. Odmah sam bio QRV na 3.5 i 14 MHz. Nesto kasnije sam dodao kristale i jedan mesac, kako bih bio QRV i na ostalim opsezima. Sagradio sam zatim linearno pojacalo sa 813 sa 6L6, kao "clamp tube regulated amplifier". Na CW izlazna snaga je bila oko 300 W a na SSB je bilo nesto vise od 600 W PEP. Podigao sam i moju prvu QUAD antenu za 14, 21 i 28 MHz. Napravio rotator i kontrolu smera sa SELSIN MOTORIMA. Ova kontrola dan danas uspesno radi kod YU7DZ. 1967. sagradio sam moj prvi tranzistorski elektronac na mojoj prvoj stampanoj ploci.

1969. odlazim za poslom u Sarajevo. Zbog novih obaveza nisam mogao mnogo da se bavim mojim hobijem. Na svu srecu ili nesrecu, klima u Sarajevu nije odgovarala najmladjem clanu porodice, pa smo se 01.01.1972. preselili u Novi Sad.

Sl. 4. Levo iznad prijemnika je SSB predajnik za sve KT opseg. Desno je linear sa 813 u rezimu "clamp tube regulated amplifier". Od VFO Geloso ostade samo skala i promenljivi kondenzator.

1973. pravim svoj prvi keyboard sa memorijom za 6 poruka (6 komada shif registara 7733, svaka po 1k), predvidjen za rad u CW takmicenjima.

1974. se upustam u veoma ozbljan projekt : pravim svoj prvi tranzistorsko- IC primopredajnik. Prijemnik sa dva mesanja, oba sa balansnim mesacima sa Shotky diodama, sa kristalnim filtrima u oba MF (za CW i SSB), QRV na svim opsezima. TX je davao 80 - 100W na CW i SSB a ca 20W na RTTY, (bez da se pokrene intenzivno hladjenje HI). Na izlazu predajnika su bili dvostruki bandpass filtri sa toroidnim jezgrima, za svaki opseg posebno. Utrosio sam mnogo vremena, novaca i truda da bih ga zavrsio. Sumnjam da cu se ponovo upustiti u ovakvu avanturu. Otudjio sam ga 1985. da bih kupio novi, tek lansirani ICOM IC-730.

Pored pomenutih projekata bilo je mnogo drugih, koje nisam pomenuo. Radio sam ih za sebe ali i drugima. Ove koje sam naveo su oni koji su mi mnogo pomogli da bolje razumem teorija ali i da ovladam prakticnim radom. Sa amateskom gradnjom nisam nikada prestajao, pogotovo od kada sam u penziji. "Practice makes perfect!"

Sl. 5. U Novom Sadu postavljam FT-101b i 5-el beam P5C sa HAM II rotatorom.

 

Sl. 6. Stanica prosirena sa FT-221 za UKT, dogradjena linearnim pojacalom sa 2 x QB3/300 i elektronskim tasterom sa memorijom za tacke i povlake u CMOS tehnici.

1981. kupujem moj prvi racunar APPLE II+, sa dva disk driva, sa operativnim sistemom DOS. Slotove sam popunio raznim prosirenjima, tako da je razumeo komande u PASCAL-u, a u jednom slotu je imao i sat. Za sve to sam morao da izdvojim pravo malo bogatstvo, preko 6000 DM! Sada kada je bio tu, poceo sam da se spremam da krenem u svet digitalnih komunikacija. Prvi modulator/demodulator za RTTY je bio po DJ6HP. Bio je to odlican demodulator, modifikovao sam ga da da prima i CW. Ovaj modem, nazalost nije znao da kuca CW, ali su zato tu bili razni programi koji su to dobro umeli. Jedan, kojeg sam dugo za to koristio bio je HAMCOM. Od leta 1982 do danas, pored moje radiostanice uvek stoji bar jedan racunar. Njime vodim dnevnike, kucam CW i naravno, radim sve digitalne nacine rada. Nemogu vise da zamislim ozbiljan rad na amaterskoj radiostanici bez racunara.

Pocetkom 1982. stize KIT za transverter 1.3GHz, od SSB Electronic. Tog proleca je uradjena i prva veza na tom opsegu. Antena je bila i danas popularni long loop od 32 el. Bazni uredjaj je bio FT- 480R.

Pomalo umoran od gradnji, odrzavam veze uglavno na RTTY i CW. Donekle je tome doprinela moja profesionalna angazovanost na razvoju jednog NC sistema u preduzecu.

Sl. 7. Levo dole home breved transceiver od 3.5 do 28 MHz, sa WARC bandovima. Levo gore RTTY/CW MODEM. Iznad MODEM-a FT - 480R. A u najvisem redu SWR metar i komanda HAM rotatora. Dalje desno: KLM i TLA, lineari za 2m. U donjem redu APPLE II sa disketnim jedinicama. Iza tastarue se naziru popunjeni slotovi. Odmah iznad monitor i stampac.

1989. Sin Boris se ozbiljnije zainteresovao za RTTY i uradio par stotina veza. Nazalost to nije dugo trajalo. Novembra 1991. gine u saobracajnoj nesreci. I moj taster je zacutao na neko vreme.

Aprila 1994. se opet vracam. RTTY sam dugo radio, ali se nisam takmicio. Kupujem FT- 990. Starog APPLE II saljem u zasluzenu penziju. Zamenjuje ga prvo 386, pa onda Pentijum 1. sa 160 MHz. FT- 900 ima CAT, sa kojim komunicira sa PC. Ovo je velika prednost, kod logovanja ne moram vise da vodim racuna o promeni opsega, nacinu rada.... Sve to sada PC automatski unosi u nevnik.
28.12.1998., pred katolicki Bozic, Peter, G3PLX (tvorac AMTOR-a), preko interneta nam poklannja program za konforniji nacin prenosa ASCII znakova : PSK31. Za dan dva nakupilo se nas nekoliko stanica radeci po bandovima sa ovim novim modom. Bio sam odusevljen da se text ispisuje i kada se, zbog QRM-a ili fedinga, korespodent vise nije cuo. I kakva elegancija, sa ovim modom sa 50 W se radilo kao sa 550 W RTTY. Peter (G3LPX) i ja smo se jednom bili dogovirli da se nadjemo na 10 MHz i radili dok je WOODPEEKER ometao po celom opsegu. PSK31 je bio toliko selektivan, da smo se smestili izmedju dva pika smetnji i nesmetano se dalje dopisivali. Mana tog programa tada, bila je u podesavanju frekvencije. Rx je morao da bude veoma stabilan i morao je da ima fino podesavanje frekvencije. Program bi "proradio" i poceo da ispisuje tekst tek kada bi RX bio podesen u opsegu od +/_ 4 Hz od QRG korespodenta. To nije bilo lako sa FT-990 a kamo li sa starijim uredjajima. Falili su mu i bufferi, bar jedan. Na molbu nekih od nas da ubaci bar jedan buffer, kako bi u toku prijema pripremali sledecu relaciju, Peter je to uradio ali je uradio nesto mnogo vise time sto je izvorni kod tog programa stavio na raspolaganje svima onima koji su bili voljni da ga upakuju u lepse ruho. Mnogi su ga od tada integrisali u svoje programe, koji su bili bolje opremljeni pratecim funkcijama. Pre svega, sa konfornim podesavanjem frekvencije, sa misem, i mnogim bufferima. Danas se to nazalost preterano koristi, pa veze na PSK postaju bolno neinteresantne i dosadne.

Kod PSK31 je veoma je vazno voditi racuna o podesenom nivo NF signala na ulaz Tx. Mnogi, iz neznanja ili nehata, prepobude predajnik i uz QRM po citavom bandu poniste sve prednosti ovog, inace sjajnog moda.

Sl. 8. FT - 990, iznad AEA terminal PK - 900. U racunaru je jos uvek neprevazidjeni "PORSCHE" za RTTY takmicenja : WF1B sa RITTY u TSR-u.

2000. godine se opredeljujem za nov uredjaj : FT - 1000MP Mark V. Skoro sav novac dobiven od prodaje FT- 990, otisao je na filtere novog urdjaja. Marko je bez filtara pravi bogalj. Zavisno od nacina rada, odabiraju se i filtri. Samo sa znalackim odabirom, Marko pokazuje svoju pravo lice. Smetnje koje nastaju od signala lokalnih stanica, nestale su.

Krajem 2002. u RTTY CQWW poslednji put se ozbiljno takmicim. Nema vise tog zadovoljstva, jedva sam izdrzao tih 48 sati. Sa preko 150 raznih kontesta u dnevnicima ostavio sam takmicarski MIC, KEY i KEYBOARD.

Sa jacim racunarima P3 i P4, koristim program za logovanje N1MM. Ovo je program koji takmicaru pruza najvise od svih postojecih koje poznajem. Grupa takmicara, entuzijasta, ujedno vrsni takmicari i programeri, vec vise godina programiraju i stalno nadogradjuju ovaj izvrstan program. Mnogi od nas koji ga koriste, svojim primedbama i predlozima ga dopunjuju, ukazujemo i na eventualne buggove. Ima odlican i veoma obiman HELP file. Izvrsno zna da kuca CW (podesivi parametri!) i koristi zvucnu karticu za slanje poruka u SSB. Za RTTY koristi program MMTTY a za PSK program MMVARI, sa svim prednostima koji ovi programi pruzaju. PSK za razliku od RTTY, nije dobar mod za takmicenje. Prodje dosta vremena dok se racunarai medjusobno sporazumeju. RTTY je u tome mnogo brz i - bolji.

Najbolji program za prijem i predaju RTTY, nesumnjivo je RITTY od K6STI. Nazalost, ovaj je program davno pravljen i pa koristi DOS i jedino klasicnu zvucnu karticu firme CREATIVE, serije SB16, SB32, SB64, SB128 (za AT slot!). Uz malo truda, ove karice se jos uvek mogu naci kod trgovaca sa rabljenim racunarima, po veoma niskim cenama. Za RTTY takmicenja, kombinacija programa za logovanje WF1B sa RITTY u TSR-u, je resenje bez premca. Sve se to moze strpati u neki stari racunar sa DOS OS. i dobiti izvrsnu masinu za RTTY takmicenja i DX rad.

Na Sl. 10. je stanica sa kojom sada radim. Najvise i sa uzivanjem slusam telegrafiju. Lepo kucanje dozivljavam kao muziku. Za logovanje koristim N1MM. Uradim i po kog redjeg DX-a ili ekspediciju. U P3 sam ugradio SB32 i RITTY. Pomalo sam se umorio od takmicenja a njime uglavnom radim DX-ove koje na N1MM/MMTTY bas i nemogu da primim.

Sl. 9. FT - 1000MP Mark V (levo dole), iznad P1 (160 MHz) i P3 (1000 MHz). Desno od racunara PK - 900, komanda rotatora T2x, iznad Noice Canceller ANC-4, desno dole IC - 910 (2m, 70 i 23cm). Iznad, linear JRL200f sa MOSFET ranzistorima. Iznad je Versa Tuner V, kojeg koristim za rad na 160m.

U jesen 2004. zavrsavam transverter 2.3 GHz na 144. sa PA od 10 W (max 15), sa malosumnim antenskim pretpojacalom i parabolom od 1.2m. time sam QRV na svim opsezima od 1.8 M do 2.3 GHz.
Detaljan opis uredjaja se moze naci na ovom sajtu pod TRANSVERTERI.

Sl. 10. Rast stanice je pratio rast antena. Na samom vrhu je 20 el. za 70 cm. Ispod nje 16 el. za 1.3G sa pretpojacalom. Treca odozgo je 10 el za 2m. Slede 8 el za 2m i 8 el za 70cm vert. polarizacija. Dole je PRO 57b, za sve opsege od 20m pa do 10m, zajedno sa MARS. (KT beam ujedno priblizava zemlju UKT antenama i popravlja vertikalni dijagram zracenja.) Desno je troelemntni QUAD za 50 MHz i jedan krak od dipola za 80/40m.

Na svom putu ka vrhu, nije islo uvek sve lako i glatko. Relativno rano sam naucio da nema rezultata bez istrajnog ucenja i upornog i postenog rada.

 

 

Februara 2005 god. Ristic Aleksandar Dipl. Ing.